Tunjevina sa ananasom

• Telefonske bajke
  
  

  Telefonske bajke Napisao Đani Rodari (Gianni Rodari) Ilustrovao Frančesko Altan (Francesco Altan) Prevela s italijanskog Vesna Mostarica U Telefonskim pričama sakupljene su priče koje je neki trgovački putnik, svake večeri po jednu, pričao svojoj ćerkici preko telefona. Devojčica iz Varezea nikako nije mogla da zaspi bez priče za laku noć. Njen tata je umeo da izmišlja neobične i zabavne junake, ali je bio veoma zauzet i stalno je putovao. Zato ju je svake večeri tačno u devet časova zvao telefonom, ma gde bio, da bi je uspavao uz neku novu dogodovštinu. Neke priče su veoma kratke jer su telefonski računi dosta skupi, ali ponekad kada bi ugovorio dobar posao, dopustio bi sebi i koji impuls više – pa su tada nastajale duže priče. Govorilo se čak da su devojke iz telefonske centrale prekidale sve razgovore da bi slušale njegove priče. Njegove priče su veoma raznolike, a govore o deci i svemu onome što decu zanima: o svemiru, izmišljenim svetovima, bakama, igrama... Kao nekakav vešt čarobnjak, čuveni italijanski dečiji pisac Đani Rodari, vodi junake svojih čudesnih Telefonskih bajki kroz nemoguće situacije i događaje, ne samo u prošlosti i sadašnjosti nego i u budućnosti. U svakoj od sedamdesetak kratkih priča u ovoj knjizi događa se nešto neobično, neočekivano, čudno, čudesno. Pa, kao što su priče pune neverovatnih događaja, u njima se kao junaci, pored dece i odraslih, javljaju miš iz stripova, ljubičica koja je izrasla na Severnom polu, rakovi, odbegli nos, semafor, trolejbus, stare poslovice, brojevi, čarobnjaci, fantastična bića... o mišu koji je jeo mačke, o tome zašto je istina jača od svega i šta je Martino Tvrdoglavac otkrio na putu koji nije vodio nikuda, o svemirskom piletu s planete Osmi Mars, kiši bombona u gradu Pjombinu, o gospođici koja je brojala koliko je puta ko kinuo, o odbeglom nosu... Sve je to plod piščeve bujne, svemoguće mašte. Postoje i likovi koji se pojavljuju u više priča, kao što su Alisa Padalica (koja upada u časovnik, u morsku školjku) i Đovanino Danguba (u zemlji bez šiljka, zemlji u kojoj je sve s jednim S ispred, u zemlji ljudi od putera, u Rimu gde želi da dotakne nos kralju) i tako, dok čitamo knjigu, pratimo njihove avanture. Đani Rodari (1920–1980) jedan je od najpoznatijih italijanskih pisaca za decu koji je slavu stekao sedamdesetih godina. Junaci njegovih priča, koji prolaze kroz neočekivane i čudesne događaje, omiljeni su među decom širom sveta. Rodarijeve knjige prevedene su na razne jezike, i stvorile veliku popularnost svome autoru, a u mnogim zemljama ušle su i u školsku lektiru. O tome da je Rodari veliki svetski pisac svedoči i Andersenova nagrada koja se dodeljuje svake druge godine autoru i ilustratoru za izuzetan doprinos u književnosti za decu, koju je Đani Rodari dobio 1970. godine. Neka od najpoznatijih dela su: "Čipolino", "Putovanje Plave strele" i "Đelsomino u zemlji lažljivaca". (Knjiga poema za decu, Gramatika fantazije, Prodavac nade, Torta na nebu, Misterije ostrva San Đulio,